четвртак, 22. фебруар 2018.

Posni uštipci

Uštipci su ove male mirisne pufnice pržene u dubokom ulju, to je onaj poznati miris koji se širi kuhinjom, miris koji se pamti. Meni su baš ovi divni, najbolji, najmekši, najbrži. Ako poželite pravi doručak za svoju porodicu i sebe svakako im pripremite uštipke na koje mirišu mnoga naša sećanja iz detinjstva. Ima li šta lepše od starog, dobrog recepta...





























Potrebno je:
500 g brašna,
1/2 l kisele vode,
10 g svežeg kvasca,
1/2 praška za pecivo,
1 kašičica šećera,
1 kašičica soli,
ulje za prženje.




















Priprema:

Kiselu vodu malo ugrejati i  rastvoriti kvasac sa 1 kašičicom šećera i 1 kašičicom brašna. U veću posudu pripremiti brašno, dodati 1/2 praška za pecivo i so. Brašno polako dodavati u posudi gde je kvasac, uz obavezno mešanje varjačom da se dobije glatko testo, malo gušće nego za palačinke, a dosta ređe od testa za mešenje hleba. Testo pokriti i ostaviti u toploj prostoriji da naraste. U dublju posudu naliti oko 250 ml ulje i dobro ga ugrejati (u koliko se testo stavlja u hladno ulje, testo će ,,upiti,, svu masnoću). Ulje zagrejati dobro, a zatim vatru smanjiti na srednju temperaturu.  Velikom supenom kašikom testo stavljati u zagrejano ulje i pržiti uštipke sa jedne i sa druge strane (mogu se koristiti i dve kašike, koje su prethodno potopljene u vrelo ulje, sa jednom zahvatati testo, a druga služi da nam pomogne da testo lakše sklizne u ulje). Uštipke peći da dobiju lepu boju spolja, a da  budu dobro pečene unutra. Gotove uštipke izvaditi iz vrelog ulja i  ostaviti na papirni ubrus da pokupi višak masnoće.


Uštipke služiti tople uz sir, kajmak, džem ili marmeladu, posute prah šećerom i vanilom. 


понедељак, 19. фебруар 2018.

Lenja pita sa jabukama i orasima


Ako ste ljubitelj prhkog testa, ovde je još jedan recept u nizu koji svakako treba probati. Često se pitam: volim li ja to zimu radi zime ili  ovog prhkog testa koje tako rado pripremam u ovom periodu.

                           

Kada poželim  pripremiti poslasticu gde stoji da je potrebna mast, naravno da uvek biram onu pravu domaću, belu i čvrstu mast, koja se beli kao grudva snega. Mast nikada ne kupujem u trgovini,  moja nana je čitav svoj život sama pripremala mast. Sećam se početka svinjokolja.  Na dvorištu bi stajao veliki kazan čija sadržina je morala non stop da se meša. Tu ništa nije smelo da omane.  Nikome taj deo posla moja nana nije htela poveriti, govorila je, minut nepažnje dovoljan je  da  čvarak  zagori i da kasnije sva mast miriše na pregorelo. Svakako bi bilo zlo i da se ne uprži dovoljno te da takođe ne bude dobra, onda bi mast ostala mekana, žućkaste boje i brzo bi užegla. To se nije smelo dogoditi,  bila je to mast za čitavu zimu. Loše pripremeljena mast je prava katastrofa za porodicu,  od nje bi zavisio ukus gotovo svakog jela. Nije bilo šanse da je neko makne sa kazana dok sve ne bude kako valja. Trebalo je voditi računa da čvarci budu dovoljno pečeni,  mast dobro ukuvana. Odrediti momenat kada je mast gotova, a to je bilo  onda kada čvarci krenu da ,,šuškaju,, a mast mora biti svetla i bistra i to je to. Treba kazan odmah maknuti sa vatre, mast ocediti, čvarke isteskati... 

Tek kada bi sva mast bila nalivena, a velika emajlirana kanta crvene boje puna (bila je i jedna plava), kazan opran i očišćen, čvarci isteskani, moja nana bi napuštala centralno mesto dešavanja.  Znam da je mast kada se ohladi uvek bila bela i nekako sjajna, kao da iz nje isijava sjaj nekog dragog kamena. Bila je bolja od najboljeg putera. A tek kada je dobijemo namazanu na sveže pečeni hleb, a sve posuto šećerom ili crvenom alevom paprikom. Da li je potrebno reći da je i paprika bila domaća... koja su to vremena, moram priznati rado ih se sećam...

Za taj deo posla je sada zadužena moja svekrva.  Gledam je kako sa istim žarom i pažnjom nadgleda sav posao. Često je tu da upozori muške članove porodice koji su zaduženi oko kazana, da ništa ne pođe po zlu. ,,Mast je to,, kako kaže ona ,,tu nema mesto greškama,,


Potrebno je:
200 g mast,
150 g kristal šećera,
525 g brašna,
vanilin šećer,
prašak za pecivo,
prstohvat soli,
3 jaja.

Za fil:
1 kg jabuka,
100 g kristal šećera,
1 kašičica cimeta,
50 g mlevenih oraha.
Prah šećer za posipanje,
vanilin šećer.

Priprema:
Jabuke oljuštiti i narendati, posuti ih sa 100 g  šećera, dodati cimet,  vanilu i ostaviti u stranu do upotrebe.
Za pripremu testa u posudu staviti brašno, prstohvat soli i prašak za pecivo. Posebno umutiti mast sa šećerom i vanilin šećerom, masu umutiti da se rastope kristali šećera, dodati jaja i sjediniti masu. Umućenoj masi dodati pripremljeno brašno, izmešati sve dobro da se dobije glatko prhko testo. Testo ostaviti umotano u providnu foliju da odmara oko 1 sat u frižideru. Nakon tog vremena testo podeliti na dva dela. Razvući kore na papiru za pečenje. Koru prebaciti na pripremljen pleh veličine 24 x 36 cm zejedno sa papirom (možete i bez njega naravno, samo je sa papirom dosta lakše).  Koru posuti mlavenim orasima, naneti rendane jabuke i pokriti ih drugom korom. Pitu peći u prethodno zagrejanoj rerni na 180 stepeni  30 - 40 minuta (u zavisnosti od jačine vaše rerne). Čačkalicom proveriti da li je pita dovoljno pečena. Pitu ohladiti, iseći po želji i posuti je prah šećerom i vanilom. Uživajte u divnom ukusu koji u sebi nosi miris prošlosti... 


Lenja pita je još jedan starinski ukus koji  sigurno obožavate.