среда, 08. новембар 2017.

Pogača saće

Kada se sredinom popodneva kućom proširi miris tek pečene pogače, na licu mi se pojavi seta, a u srcu sećanje. To je miris koji podseća na detinjstvo, na stare ruke moje nane umrljane brašnom i njen veliki osmeh na licu. U njenom glasu se uvek osećao mir i neka blagost dok nas sve okuplja oko porodičnog stola. Sećam se vruće pogače tek izvađene iz rerne iz koje se širio neodoljivi miris i te divne starice koja je lomeći pogaču sve brinula da svako od nas dobije baš poveće parče. Sećanje na takav jedan dan, pokrenu lavinu drugih osećanja, lepih trenutaka i taj miris pečene pogače za mene je momenat koji se srećom zove. Pogača pravljena po sećanju, začinjena ljubavlju i par semenki... 


Potrebno je:
800 g belog brašna,
20 g svežeg kvasca,
1,5 kašičica soli,
1 kašičica šećera,
oko 300 ml mlake vode,
5 kašika ulja.

Za premazivanje i posipanje:
1 jaje,
1 kašičica ulja,
susam,
laneno seme,
kim.

























Priprema:

U mlakoj vodi dodati kvasac i šećer. Pustiti da odmori par minuta i kvasac uskisne. U većoj posudi sa brašnom dodati pripremljen kvasac, so i ulje. Promešati varjačom, a potom rukom da se dobije glatko i kompaktno testo. Testo pokriti  i ostaviti oko 30 minuta na toplo mesto da naraste. Testo izraditi još malo na radnoj površini i podeliti ga na 17 jednakih loptica. U plehu 24 x 34 koji je nauljen ili obložen papirom za pečenje složiti loptice jednu do druge u tri reda. U srednjem redu poređati 5 loptica dok sa strane treba staviti po šest loptica od testa da se dobije vizuelni efekat saća (u zavisnosti od posude za pečenje koja se koristi). Pokriti pleh i ostaviti 20 - 25 minuta da testo opet naraste pre pečenja.
Za premazivanje pogače, umešati 1 jaje i 1 kašiku ulja, četkicom namazati pogaču. Pogačice naizmenično posuti semenkama lana, susama i kima.

Pogaču peći u prethodno zagrejanoj rerni na 220 stepeni (u zavisnosti od jačine rerne korigovati temperaturu u toku pečenja) sve dok ne dobije zlatno bakarnu boju. 


Pečenu pogaču poprskati malo hladnom vodom, izvaditi je iz pleha u kom je pečena i umotati u pamučnu krpu da se malo ohladi pre služenja. Tačno je da gotovo svi obožavamo tek ispečen hleb, naravno treba biti umeren u konzumiranju vrućeg testa. 


недеља, 08. октобар 2017.

Liker od aronije



Čarobna biljka koja nam na dlan donosi zdravlje iz prirode, a telu daje odlične sastojke koji okrepljuju dušu i telo. Plod se koristi u svežem stanju, za pripremu džema, likera, hladno ceđenog soka, kao i u suvom obliku. Nosi epitet vrlo zdrave i korisne namirnica koja ima veliki značaj u ishrani i pripremi čajeva. Aronija ima najveće antioksidativno delovanje od svih bobičastih plodova iz našeg okruženja pa otuda i razlog više da je aronija postala jedna od omiljenih namirnica mnogih od nas. Vrlo je bogata vitaminima, makro i mikroelementima koji su neophodni našem telu. Prava čudesna bobica, koja zaslužuje mesto u svakom vrtu, u svakoj bašti. I u našoj bašti raste. Radujemo se tim malim tamnim bobicama, oporog ukusa, ali vrlo moćnog dejstva.  O pripremi soka od aronije možete pročitati ovde Dok smo mi uživali u odličnom voćnom napitku koji okrepljuje, razmišljala sam o onima koji vole da konzumiraju i malo žešće napitke. Na tu pomisao me dovela draga prijateljica Zorica Pavlović i njen recept za liker koji možete pogledati na blog. A kako je liker ispao u mojoj varijanti... 


Potrebno je:
1 kg bobica aronije,
1 l domaće rakije - lozovače, 
20 g svežeg đumbira,
1/2 kg šećera,
1 šipka vanile,
1 štapić cimeta.

 














Priprema:
Zrele bobice sibirske aronije dobro oprati i skinuti ih pažljivo sa peteljke da se ne oštete. U staklenu posudu staviti deo spremljenih bobica. Šipku vanile otvoriti i sastrugati srž, đumbir iseći na tanke listiće i sve dodati u posudu sa aronijom, posuti kristal šećerom i postupak ponoviti još par puta da se utroši cela količina šećera i bobica. Mahunu vanile takođe dodati u staklenu posudu kao i štapić cimeta. Sve to zaliti domaćom rakijom lozovačom. Jačina rakija će uticati na sam liker, sami birate da li će biti jači ili neka lagana varijanta u koliko se upotrebi nešto slabija rakija. To je stvar ukusa i želje naravno. Staklenu posudu nalivenu rakijom ostaviti na toplom i sunčanom mestu, poželjno je da se povremeno blago promeša vodeći računa da se tom priliko ne oštete bobice ili povremeno okrenuti posudu da se šećer brže otopi. Nakon 14 dana tečnost procediti, liker naliti u staklenu bocu i spremiti na hladno mesto ili u frižider do služenja. Služiti uz kockicu leda i uživati u čarobnom ukusu slatkasto oporog likera od aronije. 


























Bobice iz likera sačuvati i upotrebiti za voćnu salatu (koju ne bi trebalo služiti deci, bobice su primile ukus alkohola) ili kao dodatak za sladoled ili nekom kolaču, to ostavljam vama da napravite izbor sami po svojoj želji. Ja sigurno znam da će bobice koje su ,,plivale,, u alkoholu u mom slučaju završiti svoju priču zajedno sa čokoladom. Biće to pravo malo čokoladno zadovoljstvo u obliku praline. Već se radujem tom ukusu voća, blage arome alkohola i čokolade, znam biće to prava eksplozija ukusa. Dok ću uživanje u likeru ostaviti nekim dragim ljudima velikim ljubiteljima slatko aromatizovanih pića. Biće oduševljeni oporim ukusom koji se meša sa alkoholom i pravi pravu mirisnu notu koja čini posebno zadovoljstvo i budi sva čula. Tako kažu oni koji su probali, meni ostaje da verujem u to... 



Mala čaša od kristala, lomljiva kao duša što se lomi i raspada u deliće...
Lepota je u malim stvarima koje nas okružuju, dok u nama samima budi sećanje. Takav je i ovaj set čaša, u meni budi posebne emocije koje se mešaju i tuga koja navire iz duše. Nažalost sa nekim dragim ljudima više nisam u situaciji da nazdravim,  nisu sa nama, žive u carstvu nebeskom. Sa njima neću popiti gutljaj ovog, niti nekog drugog pića. Budi tugu pomisao da je baš njih jednom davno svojim rukama birala ona, divna, najdivnija mama na svetu. Osoba sa toliko ljubavi za svet i ljude oko sebe. Za nas, za svu ostalu decu. Njen topli osmeh i čarobni pogled ostaće u svakom predmetu koji je dotakla, koji je birala sa puno ljubavi. Znam da je i njih birala sa željom da jednoga dana nazdravimo svi zajedno sreći i našoj porodici. Otišla je, a da pitala nas ništa nije. Ništa nismo ni kazali, nismo stigli, nismo imali vremena. Nije nam dala prostora... 
Za neke su to možda samo čaše od kristala, meni su to čaše gorkog čemera u njima se ogleda osmeh jedne divne žene. U njima vidim sjaj njenih očiju, svu njenu ljubav i dobrotu njene duše. U njima ne sipam piće sebi, sa njima ne nazdravljamo, one stoje da bude sećanje, da govore u tišini, šapuću reči koje nikada neću čuti. Godine prolaze, a ja  čujem samo zveket kristala kada se dotaknu, dodirujem ih nežno kao da milujem lica mojih roditelja. Kao da želim da čujem glas koji šapuće, tiho i nežno... a glasa nema, nečujan je, a znam toliko toga bi mogli reći... toliko toga bih mogla pitati...